Je l’ Tiho bio psiho?/ Tiho Brahe – zanimljivosti iz života

Tiho Brahe (1564-1601) bio je danski astronom i pisac poznat po preciznim i sveobuhvatnim astronomskim opservacijama.

Već sa sedam godina počeo je da izučava latinski jezik, a sa petnaest godina postaje student prava i filozofije na univerzitetu u Kopenhagenu. Njegovo interesovanje za astronomiju otpočelo je kada je imao priliku da posmatra pomračenje Sunca. Ovo je na njega ostavilo nezaboravan utisak, te je u tajnosti nabavio astronomske efermide i počeo sve svoje slobodno vreme da poklanja proučavanju zvezdanog neba. Kako je krio svoju zainteresovanost za astronomiju, nije imao ni učitelja koji bi ga usmeravao u matematici, pa mu je trebalo više vremena da je savlada. Sam je kupovao knjige iz astronomije i krijući se ih čitao, da upravnik ne bi otkrio njegova interesovanja. Polako je počeo da razlikuje sazvežđa na nebu i kroz mesec dana je bez greške mogao da ih razazna. 

Nakon mnogo godina astronomskih posmatranja i izučavanja, Tiho je saznao da su Alfonsinske tablice, standardni izvor za planetska predavanja, pogrešne za čitavih mesec dana, a Keplerove za čak nekoliko meseci. 

Godine 1572. Tiho je primetio novu zvezdu u sazvežđu Kasiopeja, tako sjajnu da se mogla videti i po danu. Kasnije je utvrđeno da se radilo o supernovi. Sledeće godine objavio je knjigu „De Stella Nove“, punu činjenica koju su potvrdile postojanje nove zvezde i time demantovao Aristotelovu tvrdnju da se nebeski svod ne menja.

Tiho je u mladosti bio kidnapovan – što čini se, nije nikome zasmetalo. Tihovi roditelji su obećali da će dati svoje dete ujaku Jorgenu, bogatom, ali bez dece. Međutim, nakon Tihovog rođenja su se predomislili. Kada su kasnije dobili jošjedno dete, ujak Jorgen je procenio da Tiho nikome ne bi nedostajao, te ga je kidnapovao. Ispostavilo se da je bio u pravu – Tihove roditelje zaista i nije bilo briga. Ujak Jorgen je imao dovoljno novca da se stara o Tihu, a naučnik je  u tom trenutku bio isuviše mlad da bi ga bilo briga.

Tihov najbolji prijatelj bio je patuljak po imenu Džep. Tiho je verovao da je Džep vidovit i uvek ga je terao da sedi pokraj svojih stopala tokom obroka. Džep bi tako govorio bez prestanka, zastajući tek kada bi mu Tiho dodao zalogaj.

Naučnik je, međutim, najbolje poznat po sledećem incidentu: naime, na svadbenoj proslavi susreo se sa danskim plemićem Manderupom Parsebergom. Par je upao u raspravu oko svojih matematičkih znanja, te su rešili da se rasprave dvobojem, 20 dana kasnije. Parseberg je uspeo da mačem okrzne Tihov nos, pri čemu je odsekao dobar njegov deo. Tihu je napravljen veštački nos, ali ne od voska, već od mešavine zlata i srebra.

Na samrti, Tiho je o svom životu rekao:“Živeo sam kao mudrac, a umro kao budala“. Najčešće prihvaćeno je da je naučnik prisustvovao gozbi na kojoj je jeo i pio u velikim količinama. Tadašnji običaji nalagali su da se ustajanje od stola za vreme obroka smatra nepristojnošnju, te je on odlagao svoje fiziološke potrebe i sedeo u nelagodi. Umro je jedanaest dana kasnije, od urinarne infekcije.

Postoje, međutim, i druge, zanimljivije teorije o smrti ovog naučnika. Jedna od njih je da je zapravo bio otrovan, a druga da je umro od velike količine žive u organizmu, jer je ceo život proveo u alhemijskoj praksi. Jedna od teorija kaže da je Tiho ubijen za kaznu, zbog svoje navodne afere sa danskom kraljicom.

Autor: Maša Lazić